Pejzažna arhitektura se ponekad, u najširem smislu tih reči, određuje kao praktičan spoj umetnosti i nauke koji obuhvata projektovanje, planiranje i uređenje otvorenih prostora i pejzaža da bi se dostigle najviše norme kulture urbanog življenja koja se, opet, zasniva na uređenom okruženju, odnosno, kultivisanom eksterijeru. Stručnjak koji se bavi ovakvim oplemenjivanjem životne sredine zove se pejzažni arhitekta. Za pejzažnu arhitekturu se koriste i nazivi kakvi su modelovanje pejzaža, uređenje otvorenog prostora, planiranje parkova i bašti. Pokušaćemo da pojasnimo o čemu se tu zapravo radi, šta sve podrazumeva uređenje okoline i kakav sve uticaj može imati.
Pejzažna arhitektura je multidisciplinarna nauka budući da obuhvata planiranje i projektovanje zelenih površina, kulturnih znamenitosti i sličnih javnih prostora. Cilj pejzažne arhitekture su ekološka, socijalna, bihevioralna i dizajnerska postignuća. U ove aktivnosti se ubrajaju oblikovanje pejzaža, planiranje i projektovanje eksterijera, obnova okoline, otvorenih površina, rešavanje pitanja meteorske vode, uređenje parkova i rekreacionih područja. Nadalje, tu su i zelena infrastruktura, projektovanje i uređenje zasebnih i zajedničkih zelenih prostora, objekata i struktura (vrtova, dvorišta, trgova, ulica i sličnog).
Savet stručnjaka iz firme Archi-verde 1. Kako biste opisali svoj pristup dizajnu pejzaža? Često kažem da je dobra priprema, pola završenog posla. Kada je reč o dizajnu pejzaža, pre same izrade modela terena i prenošenja ideje na papir, potrebno je detaljno analizirati svaki segment, svaku kariku koja u međusobnoj vezi čini jednu celinu, jedan projekat odn. dizajn pejzaža. Pre svega analizira se postojeće stanje dela predela za koji je potrebno uraditi projekat. Kroz postojeće stanje, detaljno se sagledava orijentisanost terena prema stranama sveta, položaj postojećih objekata i njihov uticaj na osunčanost samog terena. Raspored prostorija unutar samog objekta uticaće na raspored funkcionalnih zona unutar prostora za koji se radi dizajn. Npr. kod dizajna pejzaža okućnice porodične stambene zgrade, na kuhinju, trpezariju, dnevnu sobu u većini slučajeva nadovezuje se pacio, odn. dnevna soba na otvorenom sa nameštajem za duži boravak napolju uz kamin, ili pergolu. Neretko se uz pacio nastavlja površina sa barom i opcijama za pripremu hrane (roštilj, pica peć, česma…). Ništa manje značajno nije ni sagledavanje samog reljefa, okruženja, namene okolnih prostora i objekata. Osim analiza postojećeg stanja, tokom razgovora sa klijentom, prikupljaju se informacije o zahtevima i željama korisnika samog prostora. Radi lakšeg razumevanja samih zahteva, osmislili smo anketu koju popunjavaju klijenti. Klijenti biraju sadržaje, elemente, materijale koje žele u svom prostoru. Zatim, dele sa nama podatke vezane za postojeće stanje, željeni stil, fotografije koje nam sluze kao pokazatelj onoga što se klijentu sviđa. Tokom sagledavanja svih podataka, dolazimo do zaključaka o tome šta su prednosti a šta mane, šta su mogućnosti i kako ih implementirati u dizajn. Slede skice, različite varijante dizajna. I na kraju, kao rezultat dobijemo, 3D prikaz i idejni projekat koji klijent dobije na reviziju. Nakon revizije, vrše se izmene i radi se finalno rešenje. 2. Možete li nam dati primer projekta na kojem ste radili i koji smatrate svojim najvećim dostignućem? Kao projekat na koji sam posebno ponosna, izdvojila bih projekat redizajna zaštitnog zelenog pojasa duž autoputa, ispod kompleksa Kliničkog centra Srbije i Fakulteta veterinarske medicine. Sam pojas je jako atraktivan, ali zapušten. Raznovrsnost namene okolnih objekata, bogata raznovrsnost biljnim vrstama, kao i reljef u obliku škarpe, pružaju mnoštvo mogućnosti za redizajn pejzaža. Nakon analiza postojećeg stanja i anketiranja prolaznika i korisnika samog prostora, dobijen je multifunkcionalni prostor, dostupan i prilagođen svim grupama korisnika, a sami sadržaji povezani su krivolinijski biciklističkom stazom koja doprinosi organskoj formi dizajna pejzaža.
3. Kako komunicirate sa klijentima i timom tokom faze dizajna i realizacije projekta? Sa klijentima smo u stalnom kontaktu tokom izrade idejnog rešenja dizajna pejzaža kao i tokom realizacije istog. Komuniciramo telefonskim pozivom, putem email-a, čak i video pozivom ukoliko se klijent nalazi van granica Srbije. Postoji mogućnost zakazivanja konsultacija ukoliko ima potrebe za istim. Na našem sajtu postoje sve alatke potrebne za izradu jednog pejzažno-arhitektonskog projekta. Budžet kalkulator je tu da klijentima okvirno predstavi koliko bi koštalo sprovođenje projekta dizajna pejzaža u delo. Kalkulator pomaže klijentima da bolje razumeju koliko može neka intervencija u prostoru da košta. Zatim, tu je već ranije pomenuta anketa, kroz koju klijenti daju smernice našim dizajnerima u kom pravcu treba da se kreće dizajn. Postoji i platforma pomoću koje klijenti mogu da pregledaju sam projekat, 3D prikaze, kao i da ostave komentare u vezi sa idejnim rešenjem. Na taj način, zaokružili smo čitav jedan proces on-line, bez gubljenja vremena odlazeći na sastanke sa pejzažnim arhitektom. Naravno da smo uvek tu za klijente da ugovorimo uživo sastanak, ali ovakav on-line način rada se pokazao izuzetno produktivan u odnosu na tradicionalan način rada. Klijent može u svakom trenutku da pristupi projektu, što je veliko olakšanje kada je slobodno vreme u pitanju. Mi smo tu, bez obzira na način komunikacije i saradnje. 4. Kako vidite budućnost pejzažne arhitekture u kontekstu urbanog razvoja? Verujem da će pejzažna arhitektura, kao struka i nauka, nastaviti tendenciju rasta i implementacije u urbanom razvoju. Ljudi se sve više okreću prirodi. Svest o dobrobiti čoveka boravkom u prirodi veća je iz godine u godinu, što doprinosi podizanju pejzažne arhitekture na viši nivo. G-đa Marija Petrović, Archi-verde |
1.1. Čime se bave pejzažne arhitekte?
Osim planovima za sadnju drveća i biljaka i projektovanjem zasada ili vrtova, pejzažni arhitekti bave se i planiranjem pristupa zelenim površinama, odnosno, projektovanjem prolaza i staza koji će voditi kroz park, baštu ili neku drugu zelenu strukturu. Od njih zavisi ceo idejni koncept staza, stepeništa, trgova, fontana, komada nameštaja za otvorene javne prostore kakvi su stolovi, klupe, sedišta, a ponekad i dizajn senica, platformi i paviljona. Za ove, takozvane, nezahtevne objekte, obzirom da su građevinske konstrukcije, često im je neophodna pomoć drugih stručnjaka, kakvi su arhitekte i projektanti.
1.2. Pejzažna arhitektura i druge struke
Pejzažna arhitektura podrazumeva i znanja i veštine iz arhitekture, građevinarstva, botanike, hortikulture, likovnih umetnosti, geografije, topografije, industrijskog dizajna, ekologije, zanata i, pre svega, psihologije življenja. Pejzažni arhitekta koji sve ovo poznaje može da se bavi osmišljavanjem i projektovanjem javnih zelenih površina kao što su parkovi, putevi, prilazi, prolazi, rekreativne staze, ali i stambenih celina, naselja, javne infrastrukture, obnavljanjem devastiranih područja i sličnog.
2. Pejzažna arhitektura i obim delovanja
Budući da je ova vrsta arhitekture, stručna oblast kojom su obuhvaćene mnoge specijalnosti, njeno polje delovanja i primene je vrlo široko. Ona je sastavni deo planova formiranja, uređenja i funkcionisanja javnih prostora, a sve češće se javljaju zahtevi i za sređivanjem privatnih poseda. Tako pejzažne arhitekte, uz arhitekte koji grade i stručnjake hortikulture koji sade, oplemenjuju okućnice i okolinu, a samim tim i prirodnu sredinu, a sve u cilju povećanja kvaliteta života i sredine za sve nas.
2.1. Oblasti pejzažne arhitekture
Pejzažna arhitektura je stručna delatnost nezaobilazna u mnogim oblastima nauke i prakse; tako pejzažni arhitekti mogu učestvovati u projektima pronalaženja idejnih rešenja za nove parkove, javnu infrastrukturu i naselja, kao i za dugoročan razvoj, upravljanje meteorskim vodama (retenzije, kišni vrtovi, zeleni krovovi, obnova podzemnih voda, sanacija močvara), oblikovanjem pejzaža, uređenjem javnih ustanova, botaničkih i zooloških vrtova, rezervata prirode, zelenih puteva, pešačkih zona, mesta i objekata za rekreaciju (golf-terena, igrališta, sportskih hala, tematskih parkova).
U oblast njihovog rada spadaju i urbana i stambena naselja, državne institucije, industrijski parkovi, pejzažno planiranje na privatnim i društvenim imanjima, transportni objekti, niskogradnja i njena infrastruktura, turističke destinacije, istorijske bašte, brane, rezervoari, elektrane, procena uticaja na životnu sredinu, savetovanje o upravljanju zemljištem, planiranje i razvoj obala i priobalja i nebrojene druge teme – rečju, sve što se tiče principa dugoročnog ekološkog oblikovanja eksterijera, a na šta itekako utiču koliko prirodni procesi toliko i delovanje čoveka.
3. Stručnjaci pejzažne arhitekture
Spektar delovanja pejzažne arhitekture je zaista širok i zbog toga su se pojavili brojni uskospecijalizovani stručnjaci. U ceo proces realizacije ovakvih projekata uključuju se menadžeri, projektanti, enterijersti i eksterijeristi i mnogi drugi stručnjaci.
Pejzažni menadžer je, recimo, zadužen za savetovanje o dugoročnom upravljanju i unapređenju nekim prostorom sa stanovišta šumarstva, poljoprivrede i zaštite. Pejzažni projektant je osoba koja se bavi planiranjem i istraživanjem određenog područja, potencijalima za rekreaciju ili eksploataciju zemljišta. Osoba koja se bavi zelenim krovovima posebno se specializovala za osmišljavanje i projektovanje vrtova na ravnim krovovima, održivu arhitekturu i stvaranje habitata. I svi drugi naučnici su specijalisti u svojim uskostručnim granama vezanim za biljke, zemljište, vodu, odnosno geomorfologiju i drugo. Naučnici u svoje projekte sve češće uključuju i ekološka merila te rezultate istraživanja kao vrlo važne faktore.
4. Koliko košta projekat pejzažne arhitekture?
Treba imati na umu da pejzažna arhitektura (uprkos ekskluzivnosti i dodatoj vrednosti) nije skupa, suprotno uobičajenim verovanjima. Cena zavisi od veličine, složenosti terena, sposobnosti pejzažnog arhitekte te vrste i starosti biljaka. Retke, egzotične biljke skuplje su od lokalnih, kao i starije, već odgajene, zdrave i dobro uznapredovale. Ovo se naročito odnosi na drveće koje ne može isto da košta kao sadnica, mlada biljka ili čitavo, formirano stablo. U zavisnosti od ovih parametara, cene se mogu korigovati prema finansijama.
Plan celovitog uređenja neposrednog okruženja kuće vrlo je značajan ne samo zbog estetike već i zbog uštede novca i vremena. Pažljivo osmišljen plan uređenja neposredne okoline još u fazi projektovanja kuće, omogućava pravovremeno izvođenje zemljanih radova, odnosno, iskopa, postavljanja kišnih kolektora, vodova za električne instalacije spoljne rasvete, eventualnog podnog grejanja parkinga ili garaže, uređenje zasada drveća i cveća, sistema zalivanja i svega sličnog. Svako naknadno iskopavanje i premeštanje zahtevaće i više vremena i veće troškove.
Pejzažne arhitekte izradu ovakvih planova naplaćuju između 150 i 650 EUR. Pored rasporeda rasada, ovi planovi uključuju i sakupljanje i odvođenje atmosferskih voda, kanalizaciju, šahtove, poklopce i kanale; nadalje, tu su nacrti stepeništa i potpornih/upornih zidova, parkinga, staza i ivičnjaka te ribnjaka ili bazena. Cena ovakvog plana je oko 350 EUR. Nacrti rasada, uređenja staza i platoa, nacrt uređenja okoline rade se u razmeri 1:100.
Izvor: Daibau.rs
